У садржају

У есперанту главно правило реда речи је разумљивост. Речи се стављају оним редом, да смисао остане јасан. Различити завршеци, у првом реду N, омогућавају велику слободу, али та слобода није апсолутна.

Многе именске речце обично стоје тачно испред онога што објашњавају, на што се односе, напр. ankaŭ, , tre, nur. Такође ne стоји испред тога, што се њиме одриче.

Предлог стоји увек испред тога, на чију улогу он указује.

Везник стоји испред тога, што он повезује са нечим.

Ajn стоји одмах после овог корелатива, кога он нијансира.

Ред делова реченице

Основни ред реченичних делова следи следећи модел:

субјекатпредикатобјекатостали делови реченице

  • Ili — sidas — sur la sofo.
    Субјекат — предикат — прилог за место (придев).
  • La hundo — ĉasas — katon.
    Субјекат – предикат – објекат
  • Karlo — manĝas — rizon — per manĝbastonetoj.
    Субјекат — предикат — објекат — њихов додатак.
  • La virino — estas — arkitekto.
    Субјекат — предикат — субјекатски епитет.
  • Ĉiuj — opinias — lin — stranga.
    Субјекат — предикат — објекат — објекатски епитет.

Ако се користи други ред речи, не мења се основно значење, али се сада ствара различита реторичност. Код епитета се, ипак, не може увек потпуно слободно мењати ред речи, јер епитети најчешће немају улогу у реченици. Постоји разлика између leono estas besto (истина) и besto estas leono (лаж, јер постоје исто тако и друге животиње). У реченици као lernanto fariĝis instruisto је веома важан, јер instruisto fariĝis lernanto је потпуно друга ствар. У многим реалним реченицама са епитетом контекст ипак подстиче могућност неразумевања, чак се користи и неуобичајени ред речи. Али реченица као instruisto lernanto fariĝas је једва разумљива, и тако је треба избегавати.

Стављање испред

Делови реченице, који се обично не појављују на почетку реченице, могу утицати реторички,ако се ставе тачно на ту почетну позицију:

  • Terure gajaj ŝajnis al ili iliaj propraj ŝercoj. - Веома веселе допадале су им се њихове сопствене шале.

    Нормалан ред речи био би: Iliaj propraj ŝercoj ŝajnis al ili terure gajaj.

  • La sonorilon mi volas kaj devas trovi! - Звона ја хоћу и морам да нађем!

    Нормално: Mi volas kaj devas trovi la sonorilon.

Део реченице, чија главна реч је KI-реч, стоји нормално на почетку своје главне или зависне реченице. Такав положај није дакле, посебна одлика KI-речи. Испред KI-речи може ипак да стоји предлог, који упућује на његову улогу у реченици:

  • Kion vi volas? - Шта ви хоћете?
  • Mi volas tion, kion vi volas. - Ја хоћу то што ви хоћете.
  • De kio tio ĉi venas, mia filino? - Од кога ово долази, кћери моја?
  • Mi ankaŭ ne scias, per kio oni povas klarigi tiun fakton. - Ја исто тако не знам чиме се може објаснити та чињеница.
  • Ŝi ne sciis, en kiu flanko oni devas serĉi butiketon kun manĝeblaĵoj. - Она није знала, на којој страни се мора тражити киоск са храном.

У принципу такође друге речи, које сарађују са KI-речима, могу да стоје испред ње, али уопште нису склоне да имају испред неку KI-реч која није предлог:

  • Tuj kiam la suno leviĝis, la cignoj kun Elizo forflugis de la insuleto. - Чим је сунце изашло, лабудови са Елизом полетели су са острвца.
  • Sume kiom mi ŝuldas? - Износ колико ја дугујем?

    Може се ставити sume и на друго место у реченици.

  • Kune kun kiu vi venis? - Заједно са ким сте ви дошли?

    Нормално би нас напустили заједно.

Везници kaj, и sed могу без проблема да се појаве испред KI-речи, јер такве речце заиста не припадају задњем делу израза, већ се само везују за предњи део: Dum la trarigardado mi trovis diversajn esprimojn, kiuj siatempe ŝajnis al mi bonaj, sed kiuj nun al mi ne plaĉas kaj kiujn mi volonte ŝanĝus.

Понеки пут се може ставити део израза, који заиста припада уметнутој, зависној реченици, на почетак читаве реченице. То ствара веома јак занос због необичности реда речи:

  • Tiun laboron mi diris, ke mi faros. = Mi diris, ke mi faros tiun laboron. - Тај рад ја сам рекао, да сам учинио. = Рекао сам, да сам учинио тај рад.

    Део реченице tiun laboron је објекат од faros, и потпуно припада ke-изразу. Због реторичности он ипак стоји у почетку читаве реченице.

  • En salono Zamenhof mi pensas, ke okazas nun la solena inaŭguro. = Mi pensas, ke okazas nun en salono Zamenhof la solena inaŭguro. - У салону Заменхоф ја мислим, да се сада догађа свечана инаугурација. = Ја мислим, да се сада догађа у салону Заменхоф свечана инаугурација.

    Додатак за место не упућује на место мишљења, јер он истински припада зависној реченици.

Често може да настане забуна, који део реченице заиста припада напред стављеним речима. Може се учинити, да они припадају глаголу главне реченице, јер стоје ближе њему. Ако део реченице, који се хоће истаћи, игра улогу субјекта у својој зависној реченици, он се нужно не може покретати, јер субјекат мора да буде присутан поред свог предиката. Уопште није могуће, дакле: Tiu laboro mi pensas, ke estas malfacila. Мора се рећи: Mi pensas, ke tiu laboro estas malfacila.

Понекад, ако смисао дозвољава, може се истаћи део реченице у зависној реченици користећи напред стављени pri-придев. Такав део реченице, који се хоће истаћи, избацује се са његовог места у зависној реченици у облику заменице или корелатива, и у почетку читаве реченице ставља се у облику pri-придева. Истакнута ствар појављује се, дакле, два пута, први пут као pri-придев у главној реченици, а један пут као заменица у својој истинској реченичној улози у зависној реченици:

  • Pri tiu laboro mi diris, ke mi faros ĝin. = Mi diris, ke mi faros tiun laboron. - О том послу ја сам рекао, да ћу га урадити. = Ја сам рекао, да ћу ја урадити тај посао.
  • Pri tiu laboro mi pensas, ke ĝi estas malfacila. - О том послу мислим да је веома тежак.
  • Pri talento mi neniam aŭdis, ke vi ian havas. = Mi neniam aŭdis, ke vi havas ian talenton. - О таленту ја нисам никада чуо, да ви икакав имате. = Ја никада нисам чуо, да ви имате неки таленат.

Неки пут, када је потребно ставити KI-реч у почетку фразе, али та KI-реч по смислу припада зависној реченици, резултат може да се учини веома тешко разумљив. Срећом, такви проблеми у пракси се појављују веома ретко:

  • Vi konsilas, ke ni respondu ion al ĉi tiu popolo.Kion vi konsilas, ke ni respondu al ĉi tiu popolo? - Ви саветујете, да ја нешто одговорим том народу. → Шта ви саветујете, да ја одговорим овом народу?

    Kion је објекат од предиката respondu, иако он стоји ближе до konsilas. Реченица звучи ипак природније, јер kion такође може да се односи на главни реченични глагол konsilas.

  • Petro diris, ke lia amiko nomiĝas Karlo.Kiel Petro diris, ke lia amiko nomiĝas? - Петар је рекао, да се његов пријатељ зове Карло. → Како је Петар рекао, да се његов пријатељ зове?

    Ризик је, да они мисле, да се kiel односи на diris, што би дало веома необично значење. Разумљивија алтернатива је: Kiel laŭ Petro nomiĝas lia amiko?

  • Vi volas, ke mi vendu ion al vi.Kion vi volas, ke mi vendu al vi? - Ви хоћете, да ја купим нешто вама. → Шта ви хоћете, да ја купим за вас?

    Простије (али не истозначно) је: Шта да вам купим?

Потпуно избегавајте ове изразе, ако је зависна реченица сама по себи питање, јер таква конструкција чини се компликована: Ŝi demandis, ĉu mi ŝatas muzikon.Kion ŝi demandis, ĉu mi ŝatas? Мора се рећи Шта је она питала? иако је то непрецизније, него користити pri-решење на које је указано овде касније.

Исти проблем постоји у односима (неупитним) KI-речи. Такође такве KI-речи се стављају на почетак уметнуте реченице. Ако односна KI-реч истински припада зависној реченици, забуна може да настане:

  • Vi asertis, ke vi vidis homon.La homo, kiun vi asertis, ke vi vidis, estas jam delonge mortinta. - Ви сте сигурни, да сте видели човека. → Човек, кога ви тврдите да сте видели, је већ дуго мртав.

    Избегавајућа фраза, јер kiun изгледа да је објекат од asertis, иако је он изистински објекат од vidis. (Овде је могуће окретање Човек, за кога тврдите да је био виђен...)

Често се може изокренути помоћу испред стављеног pri-придева. Одбаци се KI-ствар из њеног места у облику заменице, и користи се pri-придев као упитни израз или зависни везник:

  • Ŝi demandis, ĉu mi ŝatas muzikon.Pri kio ŝi demandis, ĉu mi ŝatas ĝin? - Она пита, да ли ја волим музику. → О чему она пита, да ли ја волим то?
  • Vi asertis, ke vi vidis homon.La homo, pri kiu vi asertis, ke vi vidis lin, estas jam delonge mortinta. - Ви тврдите, да сте видели човека. → Човек, о коме ви тврдите, да сте га видели, је већ веома дуго мртав.

Ако KI-ствар игра улогу субјекта, онда се не може кретати из зависне реченице. Субјекат глагола мора остати у својој реченици: Karlo diris, ke lia frato edziĝis.Kiu Karlo diris, ke edziĝis? Рекли су понекад постоје два субјекта, док edziĝis уопште не мора да има субјекат. Користи pri-решење: Pri kiu Karlo diris, ke li edziĝis?

Вратите се горе